Археолози су открили насеље из винчанске културе, величине 13 хектара, које је било окружено рововима.
У склопу пројекта ROOTS, археолози из Музеја Војводине, Народног музеја Зрењанин и Народног музеј Панчево у сарадњи са Универзитетом у Килу открили су до сада непознато насеље из касне фазе винчанске културе. Винчанско насеље налази се билзу Тамиша у североистичној Србији.
Геофизика открила је структуру насеља од невероватних 13 хектара, пише у саопштењу.
„Ово откриће је од изузетног значаја, јер једва да су позната већа каснонеолитска насеља у региону српског Баната“, каже вођа тима професор др Мартин Фурхолт са Института за праисторијску и протоисторијску археологију Универзитета Кил.
Геофизика открива до сада непозната налазишта
Новооткривено насеље из винчанске културе налази се близу села Јарковац у Војводини. Уз помоћ геофизичких метода, тим стручњака је у марту ове године успео да у потпуности мапира обим насеља. Винчанско насеље се на површини од 11 до 13 хектара и окружен је са четири до шест ровова.
Оно што је у последњих година постало јасније и то захваљујући геофизичким методама јесте да су знатна винчанска насеља била окружена рововима.
„Насеље ове величине је спектакуларно. Геофизички подаци нам такође дају јасну представу о структури локалитета пре 7.000 година“, рекао је вођа тима Фин Вилкс и један од чланова пројекта ROOTS.
Паралелно са геофизичким истраживањима, немачко-српски истраживачки тим је такође систематски прегледао површине околног подручја у потрази за артефактима. Овај површински материјал указује да насеље представља насеље винчанске културе које се датује у период између 5.400. и 4.400. године пре нове ере.
Међутим, јаки су утицаји и из регионалне банатске културе. „Ово је такође изузетно, јер је познато само неколико насеља са материјалом из банатске културе са данашње Србије“, објашњава Вилкс.
„Југоисточна Европа је веома важан регион да би се одговорило на питање како су се знање и технологије шириле у раним периодима људске историје и како је то било повезано са друштвеним неједнакостима. Ту су се у Европи први пут појавиле нове технологије и знања, попут обраде метала. Са новооткривеним и рекласификованим налазиштима, прикупљамо важне податке за боље разумевање друштвене неједнакости и преноса знања“, каже професор Мартин Фурхолт.
Насловна фотографија: Neolitsko naselje vinčansk kulture u selu Jarkovac (© Cluster ROOOTS/Museum of Vojvodina Novi Sad/National Museum Zrenjanin/National Museum Pančevo)
Извор: Све о археологији
